Градски одбор Српске напредне странке Ниш, трибином „Велики рат и велики јунаци – Милунка Савић и 1300 каплара“, обележио је Дан примирја у Првом светском рату.

Звездан Миловановић, повереник Градског одбора, који је отворио трибину, истакао је да је са доласком Српске напредне странке на власт почело обележавање свих датума из наше историје везаних за велика херојства и велике жртве српског народа.

„За разлику од оних пре нас, ми смемо да говоримо о нашим херојима из Првог светског рата, али и о онима који су спровели НАТО агресију и о Олуји и о Јасеновцу“, рекао је Миловановић, подсетивши да је обележавање 11. новембра, датума који се у целој Европи слави као Дан примирја, у Србији започето 2012. године.

Мастер историчар Игор Ракић, у уводном излагању, објаснио је историјски контекст у коме је дошло до избијања Првог светског рата, али и друштвене прилике у ондашњој Србији које су довеле до тога да одзив регрута буде скоро стопроцентан, а морал војске на највишем нивоу, о чему су писали и многи западни листови тога времена.

„Однос према држави, слободи и самосталности био је идентичан и код сељака, који су били у већини, и код тек формираног грађанства и интелектуалаца школованих на престижним европским универзитетима“, рекао је Ракић, додавши да су Срби били сложни у борби против надмоћнијег агресора, без обзира да ли су до скоро подржавали Карађорђевиће или Обреновиће или били републиканци, као социјалиста Димитрије Туцовић.

Проф. др Мишко Живић истакао је заслуге Милунке Савић и славом овенчаних младића, 1300 каплара, од којих је само трећина доживела крај рата.

„Међу њима је било синова министара, професора и официра, били су студенти који су представљали крем ондашњег српског друштва“, навео је предавач и додао да су они који су преживели, попут индустријалца Александра Ацовића, дипломате Павла Бељанског, песника и преводиоца Станислава Винавера, архитекте Александра Дерока и других, оставили значајан траг у послератном друштву.

„Милунка Савић борила се прво у Балканским ратовима, преобучена у мушкарца, где је у Брегалничкој бици, када је рањена у груди, откривено да је жена“, изнео је проф. Живић, подсетивши да је за заслуге у Првом светском рату одликована Орденом Карађорђеве звезде са мачевима, али и француским орденима Легије части и Ратног крста са златном палмином граном, који је понела као једина жена.

„Одликованој у рату, а заборављеној у миру, Република Србија се Милунки Савић достојно одужила тек 10. новембра 2013. године, када су њени посмртни остаци пренети у Алеју великана“, закључио је Живић.

Мастер историчар Горан Милосављевић у свом излагању осврнуо се на судбине обичних људи, мушкараца, жена и деце, који су дали неизмеран допринос српској победи у Првом светском рату, а које данас памте њихови потомци, док јавност не зна много о њиховим делима.

„Судбина „Великог рата“ састављена је од мноштва судбина „малих људи“ који су, учествујући у ратним дејствима српске војске и борећи се против окупатора у поробљеној Србији средствима која су им била на располагању, донели слободу коју и ми данас уживамо“, закључио је Милосављевић.

Трибину су заједнички организовали Савет за науку и технологију, Унија младих, Унија жена и Савет за просвету Градског одбора СНС Ниш.