Вести

ТРИБИНА O УТИЦАЈУ ЗАГАЂЕЊА ВАЗДУХА НА ЗДРАВЉЕ ЉУДИ

У Градском одбору Српске напредне странке Ниш одржана је трибина „Утицај загађења ваздуха на здравље људи“. Циљ трибине, коју су организовали Савет за науку и технологију Градског одбора СНС Ниш, Савет за заштиту животне средине Општинског одбора СНС Медијана и Савет за породицу ОО СНС Медијана, био је сагледавање проблема аерозагађења у Нишу и правилна процена његовог утицаја на здравље људу.

Трибину је отворио повереник Градског одбора Звездан Миловановић, који је нагласио значај одржавања таквих трибина и разговора о темама које интересују грађане.

У уводном делу, мастер географ Милан Радојковић изнео је податке о географском положају Ниша и околине, упоредивши их са научним сазнањима о утицају географских карактеристика регије на аерозагађење, док је дипломирани инжењер заштите животне средине Александар Кузмановић присутне упутио у основне чињенице које би грађани требало да знају о врстама загађења ваздуха и начину на који се оно утврђује и мери.

Проф. др Мишко Живић, повереник Савета за науку и технологију, саопштио је да се изложеност загађењу спољашњег ваздуха може повезати са великим бројем акутних и хроничних здравствених стања, од иритација, до превремене смрти, а да је највише истраживања вршено на пољу респираторних и кардиоваскуларних болести.

„Посебно су погођене осетљиве групе становништва, као што су труднице, деца, стари и хронични болесници“, изнео је Живић, додавши да су истраживања показала да изложеност загађеном ваздуху у дужем периоду има већи утицај на појаву болести, него уношење загађене воде или хране.

„За правилно постављање дијагнозе лекар би, поред медицинских, требало у обзир да узима и еколошке факторе окружења, посебно уколико се на подручју где пацијент живи квалитет ваздуха мери и анализира током дужег временског периода“, наводи проф. Живић.

Предраг Милачић, директор ЈКП „Градска топлана“ Ниш, рекао је да загађење ваздуха у градовима потиче углавном од индуструје и саобраћаjа, а током зимских месеци и од грејања, као и да системи даљинског грејања не представљају проблем у борби против аерозагађења, већ да су решење.

„Димњаци на прописаној висини, контрола на свим топлотним изворима која је у Србији обавезна два пута годишње и инвестирање у енергенте који при сагоревању испуштају мању количину штетних честица чине да градови који имају системе за централно грејање током зиме буду мање загађени од оних у којима доминирају индивидуална ложишта“, навео је Милачић, додавши да поред земаља које традиционално имају градске топлане, као што су земаље бившег источног блока, Немачка и скандинавске земље, у даљинско грејање све више улажу и земље западне Европе.

Милачић наводи и да 92 процента топлотне енергије коју произведе ЈКП „Градска топлана“ потиче из топлотних извора који као енергент користе гас, а да ће се стање ваздуха у Нишу током зимских месеци још више поправити када котларница Клиничког центра Ниш постане део централног система грејања.

Са трибине је поручено да је за дугорочно решавање проблема загађености ваздуха неопходно укључивање стручњака из различитих области у креирање политике смањења загађења, као и то да су неопходна стална мерења, како би се грађанима пружале правовремене информације о квалитету ваздуха и мерама за заштиту здравља.