Много тога што се никада није дешавало у нашем граду, десило се у последњих пет месеци. Ни најстарији наши суграђани не могу да се сете оваквог медијског и нажалост, физичког терора према политичким неистомишљеницима, који је демонстрирала велика мањина становника Града Ниша, све под фирмом „студенти блокадери“ и „борбе за правду и институције“.

Никада нико у Србији није затворио школе, касније ни факултете чак ни и у Првом, а ни у Другом светском рату. Радиле су школе и на Крфу, а и у Крагујевцу и Краљеву '41, радиле су школе и '99. и за време короне. Оно што разни окупатори кроз историју нису успели, успела је сада већ шачица све више „блокадера“, а све мање студената, која је блокирала универзитете, средње школе па чак и основне школе по Србији.

Реакција декана Медицинског факултета у Нишу Александра Митића на брутално избацивање ненаставног особља факултета са својих радних места од стране групе људи, међу којима је било студената, али и потпуно непознатих лица која немају везе са факултетом, је апсолутно адекватна и примерена. Од „свестудентског покрета“ у Нишу, остала је шачица студената опозиционих активиста, бесних и очајних баш као и „луткара“ који су иза сцене повлачили конце ове бакуњистичко-анархистичке представе којој је дошао крај.

И нису проблем студенти, колико год их мало било и колико год инструисани и упорни били. Нису проблем ни њихови квази пленуми, шта год то значило. Проблем су „луткари“ и они који би то хтели да буду, али их баш нико жели, као др Милића на пример. Он чак ни децу више не може да превари, па му остаје да вежба своју „луткарску“ технику на оном несрећном Председнику ГО Медијана, који „управља“ општином само када је сам у канцеларији. Иначе ГО Медијана је институција која је најдуже у блокади, неколико месеци пре блокаде било ког факултета, група људи је ушла у општину, закључала се и блокирала све законом дефинисане функције градске општине.

Додуше, с времена на време пусте пробране грађане и направе „збор“, личи то на самоуправљање, само што у овом случају др Милић сам управља.