Како би код суграђана подигли свест о уштеди енергије и значају коришћења енергије из обновљивих извора, посебно геотермалне енергије, Савет за просвету Градског одбора СНС Ниш и Унија младих ОО СНС Медијана организовали су трибину „Обновљиви извори енергије и уштеде“.

„Потребе за енергијом стално расту, а највише енергије генерише се из фосилних горива“, рекла је професорка географије Драгана Крстић, и додала да се у свету енергија фосилних горива замењује енергијом из обновљивих извора, као што су енергија ветра, сунца, биомасе, воде и геотермална енергија.

„Потенцијална енергија постојећих геотермалних бушотина у Србији износи 160 мегавати“, изјавила је Драгана Крстић, која је навела и пример Исланда, који за загревање јавних и приватних зграда геотермалну енергију користи од 1930. године.

Професор географије Ђорђе Станић изнео је да Србија располаже значајним геотермалним изворима, којих је највише на југу земље и у Војводини и да највећу температуру има геотермални извор у Врањској бањи – 110 степени целзијуса.

„Рударско-геолошки факултет у Београду, 1983. године, вршио је истраживање геотермалног извора у Нишкој бањи чија температура воде износи између 34 и 36 степени целзијуса, што је температура довољна за загревање зграда у Нишкој Бањи и околним насељима“, изнео је Станић додавши да Ниш може да искоришћава и топлу воду из подземног геотермалног језера које се налази испод бање Топило, у североисточном делу града.

Драгослав Павловић, директор ЈКП „Медиана“ Ниш, изјавио је да је обновљиви извор енергије и депонијски гас, метан који се ослобађа на депонијама, а који би могао да се користи у електранама.

„Град Београд закључио је уговор са страним партнером који ће уложити средства у искоришћавање депонијског гаса за производњу енергије“, рекао је Павловић, наводећи да је Ниш следећи град у Србији који ће имати такву концесију.

Павловић је додао и да метан више загађује ваздух сада, када се са депоније ослобађа у атмосферу, него када би се спаљивао и користио за производњу енергије.

Доц. др Горан Вучковић са Машинског факултета у Нишу, који је учествовао у изградњи „паметне куће“ у Ваљеву, која једина за сада у Србији има ниво енергетске ефикасности „А+“, изјавио је да је највећи помак у уштеди енергије у Србији направљен управо у области изградње енергетски ефикасних зграда, захваљујући Правилнику о енергетској ефикасности зграда, донетом 2012. године.

Вучковић је истакао и да у процесу европских интеграција Република Србија преузима међународне обавезе за повећањем удела енергије произведене из обновљивих извора.

После уводних излагања предавача, посетиоци трибине, међу којима је било највише младих, могли су да од Драгослава Павловића и доц. др Горана Вучковића добију практичне савете за уштеду енергије у породичном домаћинству и за повећање енергетске ефикасности стамбеног простора у ком живе.

Порука трибине одржане у Српској напредној странци је да штедњом енергије домаћинства штеде и новац, зато што се свака инвестиција у побољшање енергетске ефикасности отплаћује у року од пет до седам година, а да потребу за повећањем коришћења енергије држава треба да задовољи инвестирањем у обновљиве изворе енергије.