Савет за здравство СНС Ниш и овог викенда организовао је трибину - Превенцијом до здравља, овога пута у насељу Никола Тесла. Др Љубица Мрдаковић Тодоровић, координатор Савета за здравство, представила је велики број лекара који су узели учешће на овој трибини. Циљ овог скупа је, како је рекла, да са мештанима поразговарају о томе колико је превенција битна у унапређењу здравља и посаветују их како да постану одговорни и посећују лекаре редовно, јер је превенција пола здравља.

Др Виолета Стефановић рекла је током излагања да се редовни прегледима може одложити, али и спречити почетак многих болести.

„ Стрес, физичка неактивност, алкохол, пушење су фактори ризика који су исти за скоро све болести. Неопходно је да се они сведу на што мању меру, јер су они најчешћи окидач. Шетња од 30 минута два пута недељно је обавезна, рекла је др Стефановић.

„ Хроничне незаразне болести главни, попут гојазности, хипертензије, шећерне болести честе су у нашој земљи, али су и менталне и малигне болести све учесталије , па су скоро попримиле епидемски карактер. Симптоми ових болести су подмукли и оно што је битно управо су редовни лекарски прегледи. Чест је случај страха од одласка код лекара, симптоми се потискују и на тај начин се здравље још више угрожава, рекао је др Андрија Дојчиновић „.

Окупљеним мештанима је др Мирјана Тодоровић рекла да је лек пола здравља и да морају да науче да је неопходно да лекове одређује лекар, да су лекови карактеристични за сваког пацијента посебно, да пацијенти не смеју да их узимају на своју руку, а терапију коју им је лекар одредио морају испоштовати. Др Милан Јовановић, васкуларни хирург рекао је да на жалост пацијенти долазе када је болест у најкаснијем стадијуму и када је лечење најтеже. Он је напоменуо да болове при ходњу не треба занемарити, јер су то први симптоми болести крвних артерија, а да бол у виду грча указује на јако лошу ситуацију. Др Владимир Илић, кардиолог, је рекао да су од 50 до 56 одсто болести данас кардиоваскуларне природе.

„Процене су да ће до краја године од кардиоваскуларних болести у Србији умрети 65.000 људи. У највећем броју случајева човек се не рађа са болешћу, него са преиспозицијом и зато лоше животне навике доводе до тога да предиспозиција прерасте у болест. Ако испоштујемо препоруке лекара током редовних прегледа болести можемо спречити, зато је неопходна шетња, нискокалорична исхрана и квалитетан сан, рекао је др Илић.“

Оно што се показало као добро након одржавања трибина, јесте чињеница да је из места која Савет за здравство обиђе повећан одлазак пацијената лекару, рекла је др Мрдаковић Тодоровић.